JADRANKA JOVANOVIĆ - GENERALNA PROBA GALA KONCERTA

>Jadranka Jovanović svira švedsku pesmu Milici Stojković u dvorani Kolarčevog univerziteta na generalnoj probi gala koncerta u čast Švedske koja predsedava EUN
Milica Stojković,kamera i montaža

JADRANKA JOVANOVIĆ NA GALA KONCERTU

ABBA "MAMMA MIA" solo Jadranka Jovanović



Povodom predsedavanja Švedske EUN, 24.juna u dvorani Kolarčevog univerziteta je priredjen gala koncert na kome je nastupila poznata operska primadona Jadranka Jovanović sa Simfonijskim orkestrom RTS i dirigentom Bojanom Suđićem.

Milica Stojković
tekst,kamera i montaža

ČASOPIS "LINK" intervju sa Milicom Stojković

Hristina Piksulidis
6.jun 2009
(klikni da dobiješ tekst ,postavi kursor da dobiješ link)
http://docs.google.com/gview?a=v&pid=gmail&attid=0.1&thid=121afee51782f6b8&mt=application%2Fpdf

MAČJA SIMFONIJA

BRAVO MACO !!!




BOKS MEČ

MUZIKA

Pisanje Za Web

View more presentations from Ljubiša Bojić.

SUSRET WEB NOVINARA

SUSRET WEB NOVINARA

Na kraju školovanja druge generacije škole web novinara Srbije,
organizovano je druženje sa prethodnom generacijom novinara u
klubu "Resava".
Družeći se medjusobno novinari su razmenili iskustva a rukovodilac Ljubiša Bojić je obavio intervjue sa prisutnim novinarima.
Uspostavljeni su kontakti, razmenjene su adrese a koliko je to druženje
bilo korisno o tome govori VIDEO prilog.

Milica Stojković
fotosi i montaža
WEB NOVINARI



WEB NOVINARI-SUSRET 2

MUZICIANS, 9/11,WIDOW,MFAMILY
MAN AMONG PLANE CRACH VIBTIMS

PROMENAD KULTURAL » Members

PROMENAD KULTURAL » Members

SOSHANA

PEDJA MILOSAVLJEVIĆ

PEDJA MILOSAVLJEVIĆ


Obeležavajući stogodišnjicu rođenja Peđe Milosavljevića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara XX veka ,24. decembra, u Galeriji RTS-a otvorena je izložba zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Narodnim muzejom u u Beogradu .

Tokom narednih mesec dana biće izloženo 18 slika i akvarela nastalih u periodu između 1935. i 1968. godine.,. Autor postavke i kataloga je viši kustos Narodnog muzeja, Ljubica Miljković Podsetivši da je Narodni muzej još 1936. godine otkupio prvu sliku Peđe Milosavljevića, izložbu je otvorila direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvetićanin

Renomirani umetnik, diplomata, kritičar i esejista, Peđa Milosavljević bio je intelektualac izuzetno delikatne umetničke kulture. Na prepoznatljiv način uspeo je da dočara je svu poetičnost atmosfere gradskih enterijera. u kojima je često boravio, poput Beograda, Mostara, Dubrovnika, Venecije i Pariza, , od pariskih krovova i životDubrovnika do aktova i životinja.

Sredinom prošlog veka koristi motive kako bi svojim delima prikazivao lično viđenje odnosa između kulture i istorije. Lirski senzibilitet ,specifično prigušena paleta guste pastoznosti hladnih tonova,daju lićni pečat ovog, predstavnika initimizma, poetskog realizma i osobenog ekspresionizma 20. veka

.. Milosavljević je slikarstvo je učio privatno kod Jovana Bjelića, dok se usavršavao u Parizu. Bio je više godina u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu i Londonu. Članke o umetnosti objavljivao je u "Umetničkom pregledu". Kao slikar bio je član grupa "Dvanaestorica" i "Šestorica", a redovni član SANU postao je 1976. godine . Slikarske boje je u svojoj knjizi opisivao kao "tkivo, krv i telo slikarstva" i kao "najviši oblik slikarske misaonosBio je primer renesansne ličnosti kakva se kod nas retko viđa

Pedja Milosavljević je nosilac je Gran prija za slikarstvo na Međunarodnoj izložbi u Parizu, 1937. godine, Sedmojulske nagrade, nagrade Oktobarskog salona, Zlatne plakete ULUS-a i drugih

MILICA STOJKOVIĆ

JOAN MIRO

HUAN MIRO

klasik modernog slikarstva

Jedan od najvećih španskih i evropskih slikara, očaranog pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom,Huan Miro je u svojim slikama. pretočio svu poetiku boja najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva.

Miroov svet je poetičan i veseliji I ta sklonost ka veselim preterivanjima, gestu i spontanosti, preziranje uobičajenih pravila su u mnogome doprineli obnovi slike pedesetih godina prošlog veka

U autobiografskim zabeleškama svoja snoviđenja, kojima je bio inspirisan i za koje je smatrao da su izazvana glađu, ovako je opisao: "Kako smišljam crteže i ideje za svoje slike? Došao bih kući u svoj pariski atelje, pošao bih u krevet, ponekad bez večere. Tada sam video koješta i skicirao u svoju beležnicu. Video sam oblike na plafonu.. Čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistote da bi bio ganut.”

U Parizu , Miro druguje sa Pikasom, upoznaje se sa Andre Bretonom, Polom Elijarom i Lujom Aragonom, pre objavljivanja prvog nadrealističkog manifesta. Druži se sa američkom kulturnom dijasporom – od Henrija Milera, Ezre Paunda i Ernesta Hemingveja.

Slike nije stvarao onako kako ih vidimo, vec onako kako ih je osecao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio je keramicar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno . Mirov stil je nazvan "biomorfna apstrakcija". Osnovna slikarska sredstva bili su mu crtez i mrlja, a glavne teme - noc, zvezde, mesec, zene.

Tokom španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata za špansku Republiku. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio keramičar, pesnik Španije. Prihvacen je kao klasik modernog slikarstva. na Venecijanskom bijenalu 1953. dobija veliku nagradu za grafiku .Osnovao je fondaciju "Huan Miro" u Barseloni

Inače, izložba „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” bila je predstavljena 2007. u Argentini, u Buenos Ajresu, i u toku 2008. u Urugvaju, Montevideo, i Španiji, Valjadolid. Dela su pojedinačno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Svi radovi potiču iz Miroove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost, s obzirom na to da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao, kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir.i slično.. Isto kao i u slikarstvu, Miro je crteže i grafike stvarao brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo „Aidez l’Espagne” (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vremegrađanskog rata.

Inače, izložba „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” bila je predstavljena 2007. u Argentini, u Buenos Ajresu, i u toku 2008. u Urugvaju, Montevideo, i Španiji, Valjadolid. Dela su pojedinačno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Svi radovi potiču iz Miroove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost, s obzirom na to da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao, kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir.i slično.. Isto kao i u slikarstvu, Miro je crteže i grafike stvarao brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo „Aidez l’Espagne” (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vremegrađanskog rata.

Milica Stojković

DRAGUTIN CIGARČIĆ

DRAGUTIN CIGARČIĆ (1922-1985)

Sažeta retrospektiva slikarske zaostavštine Dragutina Cigarčića (1922-1985) u beogradskoj galeriji "Cepter" potvrđuje nepisano

pravilo da kolektivna sećanja, kao i ona individualna, oživljavaju neočekivano i ne uvek sa vidljivim razlogom. Na sličan način se, uostalom, javlja i

senka zaborava koja gotovo da je sasvim pokrila ličnost i delo ovog nekada poznatog člana beogradske "Decembarske grupe" iz pedesetih godina.

U istorijskoj borbi koju je ta grupa vodila, u razdoblju socrealističkog estetskog dogmatizma za afirmaciju individualne stvaralačke slobode kao primarnog načela moderne
umetnosti, Cigarčić je dao svoj lični doprinos.

Kao i za ostale slikare njegove generacije, za Cigarčića je bilo najaktuelnije pitanje

autonomnosti sadržine umetničkog dela i jezika u kome se ta sadržina uobličava. To pitanje imalo je dva moguća odgovora, saobrazna, sa jedne strane, osećanju potrebe da se odlučno napusti "stari" jezik likovne figuracije kao balast prevaziđene estetske

svesti, i sa druge, zaziranju od avangardističkog ekstremizma za koji, činilo se, još nije bila stvorena odgovarajuća atmosfera u domaćem kulturnom ambijentu.

Priklanjajući se ovom drugom stavu, Cigarčić je obazrivo tr

ažio prelazno rešenje, u znaku izvesnog kompromisa između tradicionalnog estetizma beogradske slikarske škole i reformističkih zahteva radikalnog modernizma čiji uticaj je rastao saglasno otvorenosti naše kulturne sredine prema svetu.

Pošto je prošao kroz fazu slobodne figuracije karakteristične po neobičnom spoju

simboličnog značenja i ekspresionističkog izraza, Cigarčić je "našao sebe" u jednom likovnom konceptu koji odgovara poj

mu

asocijativn

e apstra

kcije. To potvrđuje n

jegova omiljena tema, "šuma-grad". Kao čovek životno vezan za urbani prostor, Cigarčić je u svojim slikama izražavao spontanu čežnju za prirodnim ambije

ntom. U lucidnoj

igri mašte, otkrio je da gradski pejzaž u totalu liči n

a šumu, dok sa druge

strane, total šumom pokrivenog prostranstva u svom izgledu ima nečeg arhitekturalnog...

Cigarčić je slikao širokom četkom, sigurnim potezom "odozgo na dole". Nije štedeo boju. Bujni nanos bojene materije na njegovim platnima na svoj način odražava snagu koju je ovaj slikar posedovao u samoj svojoj prirodi. Energetski potenci

jal Cigarčićevih slika srazmeran je i njihovim monumentalnim formatima. Cigarčić je bio od one ne baš brojne vrste slikara koji sa lakoćom savlađuju formate preko 150 sm, pa i veće.

Senka amnezije koju je ova izložba htela da ukloni sa Cigarčićevog dela, pada ipak na postavku u Galeriji "Cepter" u kojoj su, pored nastojanja organizatora, iz teško shvatljivih razloga izostala neka od njegovih najznačajnijih ostvarenja koja se nalaze u legatu Muzeja savremene umetnosti.

Djordje Kadijević

KAKO SE PRAVI TV SPOT

DRUGI DEO "KAKO SE PRAVI TV SPOT"





Prezentacija multimedijalne umetnice Milice Stojković,prve violine Simfonijskog orkestra RTS, predstavnika za štampu RTS, slikara i najstarijeg web novinara RISING VOICES (77).



U Udruženju novinara Srbije 1.decembra 2008. održala je predavanje učenicima Škole web novinara "Kako se pravi TV spot"Tom prilikom prikazala je TV priloge emitovanih 1997-8. u emisiji "Subotom uveče" dr. Snežane Nikolajević sa voditeljem Dejanom Djurovićem

Lecture of artist Milica Stojković in The School of Web Journalism on the subject of commercial videos

On December 13th The School of Web Journalism had one special guest: Mrs. Milica Stojković. Some students of The School explained what is so special about this lady. That wasn’t difficult and they could use text and PowerPoint presentations.

Gordana Erić started her report like this:

Milica Stojković, famous violinist and painter, presented her commercial videos in The School of Web Journalism, which started with second semester in Serbian Journalist Association.

Integrating musical parts of big compositors and her paintings in oil, Milica Stojković could manage frequently to create little master-pieces, musical and commercial videos, that were after used as publicity, announcement of musical events and visits of famous artists in our country.

Miloš Kuks explained how Milica’s creativity started:

Violinist, journalist and painter Milica Stojković bought four years ago her first computer. She was able to pass even 20 hours per day in front of the monitor putting her drawings by scanner on hard disk. After this step, with those drawings she made compositions in Photoshop making so called digital art.

Žikica Živković was recording Milica’s presentation. He explained what are Milica’s major activities.

Milica Stojković presented successfully to students her knowledge of making commercial videos for concerts and musical happenings. She discovered little things in her life experience that helped her to finish her career with success. Milica Stojković kept on creating but now she does it in digital mode. She is the oldest user of the Internet who gives comments and help young people to introduce new category of journalism, called blog.

Bojan Cvetković showed the other part of Milica’s creativity.

Searching for new forms of expression, Milica Stojković become the part of communities Facebook and LinkedIn showing to the people of her age one of the ways to express their imagination and one of the ways of transmitting their energy and experience to the young generation.
Her enormous wish to reach the audience as much as possible, Milica Stojković realized successfully with education in The School of Web Journalism.

Today, Milica Stojković is the oldest, very active web-journalist in Serbia.

Report made by Dragana Banković

Presentation of Zikica Zivković

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: milica stojković)

Biti Milica Stojković Vizuelni Kreator

zikica.zivkovic@slideshare.net(zikica.zivkovic)Dec 14, 2008 11:48:54 GMT Share

from: zikica.zivkovic 3 days ago

Milica Stojković je vizuelni kreator, radni vek provela u RTS-u , tvorac mnogobrojnih reklamnih spotova za kulturne događaje u Beogradu i Srbiji

Tags: milica stojković uns veb novina

Milica Stojkovic

mikosh011@slideshare.net(mikosh011)Dec 14, 2008 13:03:06 GMT Share

from: mikosh011 3 days ago

giordiana@slideshare.net(giordiana)Dec 14, 2008 13:21:51 GMT Share

from: giordiana 3 days ago

Tags: None

Milica Stojković, Multimedijalna Umetnica

necanecabg2@slideshare.net(necanecabg2)Dec 15, 2008 05:23:04 GMT Share

from: necanecabg2 2 days ago

milica stojkovic prezentacija

katarinaveb@slideshare.net(katarinaveb)Dec 14, 2008 13:03:50 GMT Share

from: katarinaveb 3 days ago

Milica Stojkovic

darkonibre@slideshare.net(darkonibre)Dec 14, 2008 12:36:12 GMT Share

from: darkonibre 3 days ago

Zivotni postulati multimedijalne umetnice Milice Stojkovic - rad polaznika Skole veb-novinarstva pri Udruzenju novinara Srbije

Tags: nikolic darko stojkovic milica

Milica Stojkovic Multimedijalni Umetnik

cbojan@slideshare.net(cbojan)Dec 14, 2008 12:47:12 GMT Share

from: cbojan 3 days ago

Milica Stojkovic umetnica

TijanaVlahovic@slideshare.net(TijanaVlahovic)Dec 14, 2008 12:59:04 GMT Share

Milica Stojković virtuoz na violini i u životu

Author : admin | Category : Uncategorized

Predavanje o životu i i počecima kreativnosti na našem web nebu.

milica stojkovic

View SlideShare presentation or Upload your own.

SLOBODNA REČ -LJUBIŠA STOJKOVIĆ

Ljudi i dogadjaji : Sećanje na Ljubišu Stojkovića, prvog profesionalnog novinara iz Vranja

2008/11/27

VITEZ
KARADJORDJEVE ZVEZDE

Vranjanac iz familije Cigarci LJubiša Stojković bio je prvi profesionalni vranjski novinar. Za ovu nimalo lako profesiju imao je dara, ljubavi i energije, novinarstvo mu je bila "jedina i stalna služba". Kao njen zatočenik, predavao joj se iskreno i bespoštedno, do poslednjeg daha. Jer, kako je Gete rekao: "Teže je prestati sa pisanjem nego početi". LJubav ovog čoveka širokih vidika, prema novinarstvu bila je osobena. Rečju, pratila ga je celog života.

Odmeren, otmen i sa stilom u komunikaciji, imao je retku finoću duha koja ga je činila izuzetnom ličnošću. Svi su ga cenili, voleli i uvažavali. Nikada i ni o kome, bez obzira na složene i teške životne situacije u kojima čovek veoma teško može da se obuzda, nije izgovorio, a kamoli napisao ružnu reč. Možda ga je baš to razlikovalo od drugih. Život je, dakle, posvetio novinarstvu i budućim generacijama ostavio bezbroj naslova i obrađenih tema. Svejedno, da li su to književne studije, putopisi, spisi iz nauke, i dečje literature, humoreske, prevodi... Zapravo, nije bilo teme dana ili stranica istorije naše zemlje koje on nije obuhvatio ili obradio. NJegov lik i delo uvršćeni su u sto portreta najznačajnijih novinara objavljenih u knjizi "Dva veka srpskog novinarstva" pod naslovom "U ritmu dnevne redakcije".

Kao jedno od šestoro dece LJubomira, poznatog vranjskog terzije i domaćice Leposave, (rođen 19. septembra 1907. godine), LJubiša je još u osnovnoj školi ispoljio veliki talenat za pisanu reč. Stoga ne čudi što je, kao jedan od osnivača, već u devetnaestoj godini počeo da uređuje "Oblasnu samoupravu", nedeljnik koji je 1927. i 1928. godine izlazio kao službeno glasilo Vranjske oblasti. Potom je sa dr Miloradom Vučkovićem osnovao "Vranjske novine" u kojima je bio odgovorni urednik.

Već 1932. prešao je u Beograd, u redakciju dnevnog lista "Vreme". Kao saradnik pisao je o svemu i svačemu, ali je javnosti postao poznat po seriji reportaža "Vitezovi Karađorđeve zvezde govore" postavši najmlađi urednik ovog dnevnika do Drugog svestkog rata. Kao istaknutog novinara redakcija ga, po zadatku, šalje u Prag i Sofiju. Odatle, kao stalni dopisnik "Vremena" odlazi u Pariz.

Kako tada nije bilo današnjih linkova niti teleprintera, kao retko ko, direktno iz glave u telefonspacijuku slušalicu diktirao je reportaže. Stenograf ih je beležio i istog dana u "Vremenu" ih narod čitao. Iz Pariza je često odlazio u Španiju gde je izveštavao sa bojišta buknulog građanskog rata, ali je uspeo i da diplomira na Pravnom fakultetu.

Drugi svetski rat ga je zatekao u Beogradu. Već '41. godine biva uhapšen zato što je odbio da radi kao novinar, ali i zbog toga što je, neposredno pred oku, na naslovnoj strani "Vremena" hrabro objavio tekst "Ne gore nemačka sela u Banatu".

Po oslobođenju Beograda pozvan je da kao urednik pokrene list "Glas". Prihvatio je i za sobom ostavio brojne reportaže iz glavnog grada i unutrašnjosti Srbije. Mnoge od njih bile su nepotpisane. Zašto, to je znao samo on?! Učio je mlade ovoj profesiji, pa je veoma brzo "Glas" postao rasadnik dobrih novinara, onih koji će kasnije stvoriti novo socijalističko novinarstvo. Potom je prešao u list "20.oktobar", pa u "Dugu" (nazivu lista je i kumovao), a onda bio naćelnik u Direkciju za informacije FNRJ gde je sa Milošem Martićem na engleskom jeziku, za potrebe Ujedinjenih nacija, napisao prvu knjigu "Nacionalne manjine u Jugoslaviji". Nekako u to vreme njegovi članci objavljeni su i u prestižnim časopisima "Through Yugoslavia " (prilog na francuskom gde je bio jedan od urednika) i "Beograd" (prilog o kulturi objavljen na sedam strana), a kao urednik izdao je i četrdesetak knjižica iz literarne edicije " Dečja mala knjiga".

'"Ništa za čoveka u prirodi i društvu nema gotovog'", bila je njegova deviza. Zato čovek, kroz materijalnu proizvodnju, mora da se bori i da stvara. U tom procesu, novinar mora da ukaže da se ne ide u pogrešnom smeru, bez obzira što to govorenje često nailazi na oprečna shvatanja u društvu pa se novinarski rad ne vrednuje i omalovažava. No, na to se LJubiša nije obazirao. Rano je osetio značaj novinarstva i u njemu video sedmu silu koju nikakvo materijalno oružje ne može da savlada. Dakle, ma o čemu pisao, razume se istinito i objektivno, privlačio je pažnju. Kako nije mogao bez ritma dnevne redakcije, prešao je u "Borbu" gde je uređivao nekoliko rubrika, ali i bio dnevni urednik deska. Znači, sav posao u ovoj renomiranoj medijskoj kući išao je preko njega, sve dok se nije razboleo i 1965. godine, na drugi dan Božića, u 57. godini umro. Jedan od njegovih poslednjih tekstova "Svedok iz Nirnberga" objavile su "Večernje novosti", 27. avgusta 1964. godine.

Priredio: S.S.
27.11 2008
"Slobodna reč"

RASEL GORDON

Prezentujući najkompletniju kompilaciju slika kojima se manipulisalo za potrebe svetske štampe za vreme konflikta devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji., američki fotoreporter Rasel Gordon (Russell Gordon) održao je otvoreno predavanje u Školi veb-novinarstva UNS-a. Tema multimedijalne prezentacije bila je “MEDIJSKI RAT” sa više od 100 slajdova .Vizuelni dokazi,

citati, reference i komentari jasno su ukazivali na koji način su mediji zloupotrebljeni u skorašnjim ratovima na Balkanu.

Da bi sastavio ovu neverovatnu hronologiju. prezentaciju “Medijski rat”, Rasel Gordon je istraživao više od 12 godina .Ona je 2005. godine predstavljena na konferenciji o Strateškim pitanjima u Vašingtonu pripadnicima službama bezbednosti iz 24 zemlje.

Bio je i analitičar Medjunarodne asocijacije za strateške studije (The international Strategic Association) koja

ima sedište u gradu Aleksandriji, država Virdžinija

Na žalost ,želji Rasela Gordona da iznese istinu o Srbima većoj i od želja samih Srba. niko nije izlazio u susret, pa čak ni srpska vlada. Rasel kaže da je shvatio da kad kreneš protiv nekoga uvek si sam .“.Odabrao sam ovaj posao, jer sam u mladosti mislio da mogu nešto da promenim, ali nije tako. Više ne verujem medijima”.

Neosporan je uticaj Gordonovih fotografija objavljenih u zapadnim medijima na kreiranje javnog mnjenja. Radio je u preko trideset zemalja i pokrivao širok dijapazon tema od kulturnih pa do onih političkih. Njegove fotografije objavljene su u brojnim listovima medju kojima izdvajamo ˝La Nacion˝, ˝Velt˝, ˝Vašington post˝, ˝Nuvel observater˝

.Milica Stojković, autor teksta i fotografija

.

NINO ROTA ARIJA IZ FILMA "KUM

Za Jadranku Jovanović kritčari pišu da poseduje sve što je potrebno pravoj primadoni.
Medjunarodnu karijeru je započela u Milanskoj skali u operama "Andre Šenije" i "Karmen" sa
dirigentima Klaudije Abadom i R. Saiem
Gostovala je širom sveta:Teatar Liceo,Rim,Salcburg, Sevilja, Firenca,Parma, Palermo, Katanija, Kaljari,Trst, Pezaro,Bergamo, Bordo,Nica, Tulon,Dablin, Lisabon,Tokio, Vankuver,Toronto, Meksiko Siti, Palm Bič,Sofija, Bukurešt,Budimpešta, Atina, Rio der Žaneiro, Peking, itd.
Nastupala je dva puta sa Plasidom Domingom u operama "Karmen" i "Adriani Le kuvrer", kao i sa M. Freni i H. Karerasom.
U Skupštini grada Beograda, 1.12.2008,pevala je arije Vivaldija,Gluka, Kovačevića i Nino Rote
iz filma "Kum"koju je na zahtev publike ponovila

Milica Stojković
tekst, kamera i montaža

UNS slava svetog Arhangela





Udruženje novinara Srbije je 21. novembra 2008. proslavilo svoju slavu svetog Arhangela
Mihajla uz veliki broj uglednih novinara

Milica Stojković
kamera i montaža

DRAGSTOR OZBILJNE MUZIKE


VREME JUBILEJA

Jedna od najpopularnijih emisija Radio-Beograda, DRAGSTOR OZBILJNE MUZIKE proslavio je svoj 28. rodjendan u centru "Sava" .Njen tvorac i voditelj legendarni Dejan Djurović predstavio je brojnoj publici umetnike Ljubišu Jovanovića ( flauta) i Aleksandra Serdara (klavir) koji su izveli dela Baha i "Karmen fantaziju" Žorža Bizea. A kako je bilo ovi inserti će Vas uvesti u jedan čarobni svet muzike
Milica Stojković
tekst, kamera i montaža

G.F.HENDL "ALELUJA"




Sa generalne probe Simfonijskog orkestra i Hora RTS u centru "Sava"13 novembra 2008. Stav iz oratorijuma Georga Fridriha Hendla "Mesija""Aleluja", englezi ustaju i slušaju na nogama.
Milica Stojković
tekst,kamera i montaža




Oratorijum Geoprga fridriha Hendla " Mesija",inserti iz stava "Aleluja" sa koncerta Simfonijskog orkestra i Hora RTS u centru "Sava"
Milica Stojković
kamera i montaža

U POČAST HENRIU ŠERINGU

Koncert Jovana Kolundžije sa Simfonijskim orkestrom RTS u počast Henriu Šeringu. Dirigent Vančo Čavdarski (Ovim spotom je reklamiran koncert održan
osamdesetih godina prošlog veka)

kompletan autor Milica Stojković
spot radjen za RTS

GALERIJA PROGRES

VESNA BAJALSKA

Šetajući Knez Mihajlovom ulicom, izložbu Vesne Bajalske, slikarke lirske
apstrakcije i velikih formata nemoguće je zaobići.
Njen apstraktni, metafizički pejzaž intenzinvnog i elegičnog kolorita magnetski se nameće gledaocu i goni na razmišljanje.
Svojevrsnu sintezu njenog izraza, karakteriše simbioza vizantijske melanholije, zapadnog optimizma i mediteranske ozarenosti.
Umetnica je izlagala u Beogradu, Skoplju, Stokholmu i Parizu, gde danas živi i radi.

Milica Stojković
tekst, kamera i montaža

KOSMET ZAVRŠNI ČIN

Na promociji knjige Rada Brajovića "KOSMET ZAVRŠNI ČIN" održanoj u Medjunarodnom pres centru, eliti beogradskih novinara knjigu su predstavili: Vladislav Jovanović ex ministar inostranih poslova i ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama, dr.prof. Slobodan Samardžić,ex ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Jovanović glavni urednik "Politike ekspres" i Tanjuga, Djura Bilbija glavni i odgovorni urednik "Glasa javnosti" i Šćepan Vuković ex urednik "Pobjede, književnik i publicista.
U knjizi su objavljeni i prilozi Djordja Vukadinovića, Vojislava Koštunice, Gorana Svilanovića, Slobodana Samardžića i Vuka Jeremića.
Zbog vremenske ograničenosti interneta predstavićemo jednog po jednog
promotera ove veoma aktuelne knjige.

Milica Stojković
Tekst, kamera i montaža

Rade Brajović, autor knjige "Kosmet završni čin"



Šćepan Vuković:



Djura Bilbija:

POLITIKA 25.X.2008

MILICA STOJKOVIĆ,najstariji web novinar

Ove moje prelepe fotose snimila je Tereza Bojković, novinar "Politike, autor članaka objavljenog u istoimenom listu na skoro pola osme strane.. 25.X.2008

Друштво : Интернет новинар у 77. години : ПОЛИТИКА

Друштво :
Интернет новинар у 77. години
Школа интернет-новинарства, која окупља нову генерацију полазника, уважена и у иностранству

Има свој сајт и блог: Милица Стојковић (Фото Т. Бојковић)

Када је виолинисткиња, новинарка и ликовна уметница Милица Стојковић пре четири године набавила свој први рачунар, умела је испред њега да проведе и по 20 сати дневно, пребацујући своје цртеже путем скенера на „хард диск” и обрађујући их у „фотошопу”, правећи композиције које спадају под „диџитал арт”. Све ово не би било нимало необично да Милица у новембру не пуни 77 година и да пре неколико месеци није добила диплому школе интернет-новинарства Удружења новинара Србије као један од јуспешнијих полазника.
– Почетком деведесетих отишла сам у пензију и тада сам се вратила својој старој љубави, ликовној уметности. Своја дела, углавном цртеже познатих уметника које правим на њиховим концертима, пожелела сам да прикажем и другима, а пошто све галерије одреда одбијају да ми приреде изложбу јер немам завршену ликовну академију, решила сам да похађам УНС-ову школу и научим да направим своју презентацију. Сада је на њој мноштво мојих радова, а све врви и од мојих ауторских видеа. Имам и блог, свој лични дневник – поделила је са читаоцима „Политике” своју мотивацију за похађање овог тромесечног течаја госпођа Стојковић, која је у почетку је била самоука, а сад је мајстор за „фотошоп” и компјутере.
УНС-ова школа, која је основана марта ове године, окупља ових дана другу генерацију полазника, а предуслов за упис је поседовање основних рачунарских вештина и способност читања и разумевања текста на енглеском језику. О квалитету курса сведочи и податак да је позната харвардска организација за унапређивање знања у области Интернета и грађанског новинарства „Рајзинг војсиз”, након стицања увида у наставу организовану за прву генерацију, одлучила да успостави ближу сарадњу са школом и за почетак помогне јој новцем за превођење текстова полазника на енглески језик. Тако ће људи широм света моћи да се упознају са њиховим мултимедијалним радовима, а организација ће их повезати и са међународним медијима који дају стипендије у области интернет-новинарства и приређују такмичења. Очекује се да ће у догледно време од „Рајзинг војсиза” стићи и средства за нову информатичку опрему и камере.
Из УНС-а поручују да су дигитални медији садашњост, да је Интернет посебан медиј, као и то да многи студенти, али и искусни новинари у Србији, заостају за актуелним знањима из он-лајн новинарства, које није само преношење садржаја из штампаних издања на веб-сајт.
Полазници, који углавном долазе из редакција и компанија које се баве односима с јавношћу, али и из редова „обичних грађана”, за дванаест недеља викенд наставе у овој школи, између осталог, науче да прерађују текстове из класичног у веб оквир, напредно претражују Интернет и тако брже дођу до значајних података, а користе и такозване RSS фидове, односноподешавају своје претраживаче тако да примају вести и кратке чланке са више сајтова истовремено. Такође, након овог течаја, у стању су да сниме, обраде и објаве видео-интервју на Јутјубу, једном од најпопуларнијих сајтова за забаву и информисање „нетохоличара”, да направе свој блог, израде свој интерактивни веб-сајт, друштвено се и пословно умреже путем популарних сајтова „Фејсбук” и „Линктин”, квалитетно фотографишу за медије и пребаце своје радове на Интернет, али и упишу нову тему у „отворену”, „широм света разапету” енциклопедију, Википедију. Полазнике очекује и много вежбе, тј. писање вести и текстова који су битно краћи у односу на оне у новинама. Настава за другу генерацију почиње за око две недеље и потенцијални студенти се још могу пријавити, до 29. октобра.
Главне специфичностии предности веб-новинарства јесу могућност комбиновања више медија и интерактивност: корисник може на текстове да оставља коментаре, који су веома радо читани, јер пружају увид у различите перспективе мишљења. Интернет има и друге предности – корисник добија информације које желии када жели – објаснио је за „Политику” Љубиша Бојић, руководилац школе веб-новинарства УНС-а.

Тереза Бојковић

[објављено: 25/10/2008] ulistu Politika
ПОЛИТИКА

NOVI PAGANINI

STEFAN ČUDESNI

Veoma je malo dogadjaja u svetskim prostorima koji su dobili takve stvaralkačke ishode kao što je to bila pojava Stefana Milenkovića na koncertnim podijumima."Princ violine","Pola Mocart-pola Paganini",kako ga sve zovu, kružeći zemljinom kuglom od najranijih godina, a počeo je da javno naspupa sa tri godine, blesnuo je poput komete i preobrazio se u legendu koja je postala snažnija od dogadjaja.

Sa samo 9 godina svirao je pred 4.000 posetilaca u plavoj dvorani centra "Sava" tri koncerta za jedno veče, sa Zagrebačkim solistima svirao je čak četiri.

Neumorni putnik i znatiželjnik, Stefan kao da simboliše otvaranje našeg čoveka prema svemu onome što je stvaralo Evropu. Mag jednostavnosti i neposrednog muzičkog jezika nije samo najmladji violinista svetske reputacije, već i najuticajniji dečji ambasador prenoseći poruku mira svojom violinom. Gostovao je u 20-ak držaava, svirao u 211 gradova sveta i preleteo više od 300.000 kilometara avionom oko 60.000 vozom i automobilom. Svirao je predsednicima Gobačovu i Reganu i kao predstavnik Jugoslavije i simbol mladog sveta imao čast da prilikom otvaranja "Mundijala" svira pred milionskim auditorijumom.

Milica Stojković
deo teksta iz "Informatora" RTS br.402 oktobar 1991

LEGENDA JE SA VAMA

Koncert slavnog pijaniste Ive Pogorelića u čast šest decenija Radio Beograda,
održanog osamdesetih godina prošlog veka.

kompletan autor Milica Stojković
Spot je radjen za RTS

POGORELIĆ BEOGRADU

POGORELIĆ I SIMFONIČARI RTZ NA 50.GODIŠNJICI
SIMFONIJSKOG ORKESTRA RTB

Doprinos Ive Pogorelića zbližavanju muzičkih kultura Beograda i Zagreba;Novi zvuk raskošnog tembra ispunjavao je dvorane, a muzičare zadovoljstvom, izjavio je dirigent Vladimir Kranjčević; Simfonijski orkestar RTB prvi zasvodio mostove prijateljstva zapisane u Povelji bratimljenja Muzičke produkcije RTB sa Muzičkom proizvodnjom RTZ.

Proslava 50.godišnjice Simfonijskog orkestra RTB započela je spektakularnim koncertima u Zagrebu i Beogradu na kojima je nastupio proslavljeni jugoslovenski pijanista Ivo Pogorelić i združeni simfonijski orkestri RTB i RTZ pod dirigentskom palicom Vladimira Kranjčevića.

Ivo Pogorelić, na ovim posvem izuzetnim koncertima nije ponudio samo svoju umetničku interpretaciju klavirskog koncerta . Ovog puta svoje sviranje stavio je u službu inicijative od šireg društvenog značaja. Njegova lucidna interpretacija klavirskog koncerta u b molu Čajkovskog osavremenjena je originalnim i smelim prilaženjem partituri dela od najsuptilnijih dematerijalizovanih tonova do snažnih akordskih gromada, prožimanjem soliste sa orkestrom i eksperimentisanjem u brzinama tempa.....
Proslava50.godišnjice Simfonijskog orkestra RTB koja je započela koncertima u Zagrebu i Beogradu, samo je početak niza koncerata kojima će biti obeležen jubilej prvog profesionalnog simfonijskog orkestra u Srbiji. Započevši jubilej koncertima združenih orkestara Beograda i Zagreba, Simfonijski orkestar RTB prvi je zasvodio mostove prijateljstva zapisane u Povelji bratimljenja Muzičke produkcije RTB i Muztičke proizvodnje RTZ, doprinevši prožimanju muzičkih kultura oba grada i simfonijskih orkestara.

Milica Stojković
"Informator RTB " br 352 jun 1987

MAŽORETKINJE NA TRGU NIKOLE PAŠIĆA

Vesele mažoretkinje na radost beogradjana izvele su atraktivan program na trgu Nikole
Pašića.Dobro uvežbane, mlade i lepe zračile su pozitivnom energijom Bilo je to pravo zadovoljstvo

autor Milica Stojković
tekst, kamera i montaža

SANU IZLOŽBA FOTOGRAFIJA "BEZ REČI"

U organizaciji Srpske akademije nauka priredjena je nesvakidašnja izložba fotografija pod nazivom "Bez reči" njegove ekselencije Tadaši Nagai, izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u republici Srbiji i Crnoj Gori.Otvarajući izložbu, predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, izmedju ostalog je naglasio da bi voleo da da ovaj vrsni diplomata od ugleda pamti Beograd i Srbiju kao što će Beograd i Sbija pamtiti njega. Vrstan poznavalac ekonomskih sistema nekadašnjih socijalističkih zemalja, gospodin Tadaši Nagai je samo na ovim prostorima proveo više od deset godina, ali i na visokim funkcijama bio je na svim kontinentima od Evrope, Australije do Amerike.Za svoj izuzetan rad dobio je brojna priznanja i počasti.
Motiv ove izložbe istančanog kvaliteta je cvet i probranom kolekcijom fotosa iz celog sveta,njegova ekselencija nam je poklonila deo sebe.

KAMERA I MONTAŽA
MILICA STOJKOVIĆ

KAD AMBASADOR SVIRA...

EKSKLUZIVNI SOLISTA

U Mocartovom koncertu G dur za flautu,u dvorani Kolarčevog univerziteta, 2.X.2008, sa Simfonijskim orkestrom RTS nastupio je njegova ekselencija Tadaši Nagai,
izvanredni i opunomoćeni ambasador Japana u Srbiji i Crnoj Gori.
Stilski autentično, izuzetnom lakoćom i elegancijom interpretacije, ugledni solista je na generalnoj probi oduševio simfoničare RTS kao i mnogobrojnu publiku na večernjem koncertu.
Ovi inserti sa generalne probe i koncerta su snimljeni veoma primitivnom kamerom tako da loš kvalitet snimka opravdava dokument ovog nesvakidašnjeg soliste i koncerta.

Milica Stojković
kamera i montaža

SLOBODAN DIVJAK : ANTEJ ILI ASHAVER

BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA: ciklus "FILOZOFSKI RAZGOVORI", razgovor o knjizi Slobodana Divjaka "Antej ili Asahver",kritika postmodernog relativizma (Filip Višnjić i Sužbeni glasnik.2008) održan 29.VIII.2008.


O knjizi Slobodana Divjaka "Antej ili Asahver" govorili su: Trivo Indjić, Ivan Milenković,Mile Savić i dr..



SLOBODAN DIVJAK, direktor Radio-Beograda, O SVOJOJ KNJIZI ...

kamera i montaža
autor Milica Stojković

>

KLAVIRSKI DUO

DUO KRŠIČ-NIKOLAJEVIĆ

U okviru ciklusa: KOLARČEV PODIJUM KAMERNE MUZIKE: 28. septembra 2008.godine nastupile su pijanistkinje: prof. Vesna Kršić, redovni profesor FMU i dr. Snežana Nikolajević, urednik RTS i vanredni profesor Flološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
Za više od tri decenije umetnice su nastupale skoro u svim gradovimana bivše Jugoslvije, Madjarskoj, Francuskoj i SAD.
Veliki raspon njihovog repertoara obuhvata rani barok sve do savremenih dela.Za njima su nogobrojni snimci za radio i televiziju,kao i PGP RTS.

Prilog pripremila Milica Stojković
(kamera i montaža)

DARINKA SIMIĆ-MITROVIĆ

Promocija nove knjige "Krpice" Darinke Simić-Mitrović održana je u Prirodnjačkom muzeju na Malom Kalimegdanu 22 septembra 2008. godine.Uspehu promocije su doprinele:Marija Knežević,pesnik, esejist i romanopisac,Dragan Novaković predstavnik biblioteke"Ljubiša R. Djenić" iz Čajetine i glumice Rada Djuričin, Ana Simić i violinist Tripo Simonuti sa ćerkom Anom za električnim klavirom.A kako je bilo pogledajte....

Kamera i montaža Milice Stojković

BRANISLAV PROTIĆ

IZUZETNA IZLOŽBA U GALERIJI KULTURNOG CENTRA BEOGRADAPovodom obeležavanja5o godina rada, Kulturni centar Beograda organizovao je izložbu slika i kolaža Branislava protića, pionira enformela na našim prostorima
Prve slike i kolaže sa inovatorskom koncepcijom novog slikarstva u enformelu Protić je priredio 1959. godine na „Tribini mladih“ u
Novom sadu a potom i u dve beogradske galerije u „Grafičkom kolektivu“ i u „Ulusu“.
Za realizaciju izložbe dela su pozajmljena iz zbirki: Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, privatne kolekcije Vujičić iz Beograda i slikareve porodice. Iz Protićeve zaostavštine, ovom prilikom su prvi put prezentovani kolaži malih dimenzija iz 1957 godine kao i dokumentacija koja ilustruje enformel u opusu Branka Protića


kamera i montaža Milice Stojković

UNS-virtuelna izložba Milice Stojković

UNS VIRTUELNE MUZIČKE IMPRESIJE

U UDRUŽNJU NOVINARA SRBIJE 10.SEPTEMBRA, 2008 ODRŽANA JE VIRTUELNA IZLOŽBA MILICE STOJKOVIĆ ZA AKTIV NOVINARA VETERANA.
(izvinjavamo se za loš kvalitet snimljenog materijala jer je snimano u nezamračenoj prostoriji)
kamera i montaža Milica Stojković

MIRA ADANJA POLAK O MILICI STOJKOVIĆ

Prilog u emisiji Mire Adanje Polak o Milici Stojkovič V.2005.

PEKING-OLIMPIJADA 2008

Milica Stojković
montaža fotosa

AUTORSKI SPOTOVI MILICE STOJKOVIĆ

PRAVOSLAVNA DUHOVNA MUZIKA



KOMPLETAN AUTOR MILICA STOJKOVIĆ,spot radjen za RTS

ŠUBERT MISA AS DUR


KOMPLETAN AUTOR MILICA STOJKOVIĆ,SPOT RADJEN ZA RTS

J.S.BACH MAGIFICAT


Kompletan autor Milica Stojković,spot radjen za RTS

RTS NOVOGODIŠNJI KONCERT


KOMPLETAN AUTOR MILICA STOJKOVIĆ,spot radjen za RTS

RISING VOICES

Milica Stojković, najstariji web novionar, prima diplomu RisingVoices od Nina Brajivića, predsednika UNS-a i Ljubiše Bojića, rukovodioca škole WEB NOVINAR
INARA

DJELEM DJELEM

Jedna od najboljih interpretacija ove pesme u izvodjenju šABANA BAJRAMOVIĆA I jOSIPE lISAC

HRAM SVETOG SAVE

Autor slike Milica Stojković

Gradimo muzikom

Ovim koncertom Hora Muzičke produkcije RTS sa dirigentom Borisom Tevlinom, profesorom Konzervatorijuma "Čajkovski", je otvoren festival "Horovi medju freskama".Održan je na Vidovdan 28. juna u Hramu svetog Save a dobrovoljnim prilozima pomaže se izgradnja
Hrama

Hor RTS u Hramu sv. Save

Inserti sa generalne probe Hora RTS sa dirigentom Borisom Tevlinom,profesorom Državnog konzervatorijuma "Čajkovski",u Hramu svetog Save. Pod naslovom "Veliki vidovdanski koncert" festivala "Horovi medju freskama",koncert je doprinos Muzičke produkcije prikupljanju dobrovoljnih priloga za izgradnju Hrama.
Autor i kamera Milica Stojković
PS. Zbog starosti mi drhte ruke pri snimanju

POSETA NOVINARA VETERANA AVALSKOM TORNJU

Autor i kamera Milica Stojković

OBNOVA AVALSKOG TORNJA

BOMBARDOVANJE I RUŠENJE AVALSKOG TORNJA

IZ MOG ALBUMA

Monserat Kabaje, Mladen Jagušt,

Ja sa Monserat Kabaje u centru "Sava"

Intervjuišrm Jurija Alijeva, dirigenta orkestra "Ermitaž" iz Peterburga

Godišnjica "Dragstora ozbiljne muzike" sa Dejanom Djurovićem.

Bila sam jedan od voditelja emisije
-Maestro da li ste čuli oaj aplauz, ovacije?

-Trijumf Cico, trijumf!!!

Lakatoš stavlja autogram na svoju

sliku koju sam naslikala

Le soir
Bruxelles expo mondial 1958

Grande auditorium Bruxelles

Izložba u Radio Beogradu

Sa princom Tomislavom Karadjordjevićem čiji sam laureat za slikarstvo

"Kurir" 24.8-2008
Na proslavi 50 godina TV Beograd